"Od čega ljudi žive" (film po priči Lava Tolstoja)

Gospod je poslao anđela na zemlju da bi živeći neko vreme među ljudima mogao da sazna i shvati: Šta je u ljudima? Šta nije dato ljudima? Od čega ljudi žive? Tek kad sazna biće u mogućnosti da se vrati na nebo...

TAJNI SMISAO MOLITVE

Kada je Tesla bio na vrhuncu slave, početkom dvadesetog veka, i kada su američke i svetske novine pisale da je on najveći svetski naučnik, Teslin prijatelj, američki pesnik Johnson (Džonson), zamolio ga je da sažeto izloži svoju životnu filozofiju. Tesla je prihvatio ponudu i napisao divan esej o tome kako je čitavog života, od najranijeg detinjstva, tragao za pitanjem povećanja ljudske energije. On navodi kako je bio duboko začuđen i oduševljen kada je posle mnogo godina i decenija traganja konačno našao odgovor, koji se sve vreme nalazio tu pored njega – u hrišćanstvu i to baš u molitvi Oče naš kao najboljem generatoru ljudske energije.

U dubini ljudske duše leži mehanizam koji su mnogi ljudi zaboravili koristiti. Njegova svrha je u povezivanju naše duše sa Božanskom, a njegovo bogatstvo je u svemu onome što iz tog spoja proizilazi. Kada u miru i blaženstvu, sa srcem punim ljubavi otvorimo svoju dušu ka Bogu i usmerimo misli i emocije ka nečemu što je više od nas samih, tada se dešava čudesna transformacija čoveka i sve postaje moguće. Molitva, jedinstveni kod koji je ugrađen u sve nas, taj savršeni oblik komunikacije, omogućava da se izdignemo na viši nivo postojanja, da ostvarimo svoje želje, iscelimo životne rane i donesemo svetlost u naš svet.

Od postanka čoveka postoji i molitva. U trenucima krize ili nevolje, ili pak zbog ostvarenja svojih želja i namera, ljudi su oduvek pribegavali jednom specifičnom, unutrašnjem obliku komunikacije sa nečim što je više od njih samih, sa Bogom, Univerzumom ili kako god već nazivali ono nespoznajno i beskrajno od čega smo postali. Kao da je to obraćanje višim silama usađeno u nas i postoji u samom instinktu. Molitva, kojoj god religiji da pripada, u svojoj suštini je ista. Ona počiva na univerzalnim principima i zakonitostima koji vladaju u prirodi i kosmosu, kao što i sam naš život počiva na njima.

....A KADA JE REČ O LJUBAVI....

A kada je reč o Ljubavi, e pa Ljubav je jednostavno, stanje, naše prirodno stanje, stanje u kom bi trebali stalno boraviti. Problem je u tome što su mnogi ljudi potisnuli svoju pravu prirodu i lažu sami sebe i druge, pri tom koriste termin Ljubav samo u svrhu zloupotrebe. Prema tome kako se i kaže… “PO NJIHOVIM DELIMA ĆETE IH POZNATI“… može neko da vam se umiljava i priča slatke reči do iznemoglosti, ali, ako je taj neko los, nevaljao, bezkarakteran čovek onda ne vredi ni pišljiva boba. Obično se to oseti, iza tako slatkih reči stoji pozadina kisela. Može neko da vam priča satima i danima, da vam ispreda čitave poeme ljubavi, ali, ako je to u suprotnosti sa onim što čini sebi i drugima onda je to više od licimerja, a tako nešto mogu samo nečiste duše, zaprljane savesti sa lošim karakterom. Ljubav se ne može tek tako definisati, ali ako je osoba u večnoj vezi, kontaktu sa Stvaraocem, Bogom tek onda se može nešto pričati o Ljubavi…. sve ostalo bez Božijeg blagoslova i vodjstva je samo tričarenje i ljudska psihologija trgovine interesa. Mnogi ljudi su pobrkali lončice i previše daju sebi za pravo. Olako sude, uzimaju i prisvajaju ulogu Boga.

/iz Bloga Vesne Miahilović/