"Od čega ljudi žive" (film po priči Lava Tolstoja)

Gospod je poslao anđela na zemlju da bi živeći neko vreme među ljudima mogao da sazna i shvati: Šta je u ljudima? Šta nije dato ljudima? Od čega ljudi žive? Tek kad sazna biće u mogućnosti da se vrati na nebo...

TAJNI SMISAO MOLITVE

Kada je Tesla bio na vrhuncu slave, početkom dvadesetog veka, i kada su američke i svetske novine pisale da je on najveći svetski naučnik, Teslin prijatelj, američki pesnik Johnson (Džonson), zamolio ga je da sažeto izloži svoju životnu filozofiju. Tesla je prihvatio ponudu i napisao divan esej o tome kako je čitavog života, od najranijeg detinjstva, tragao za pitanjem povećanja ljudske energije. On navodi kako je bio duboko začuđen i oduševljen kada je posle mnogo godina i decenija traganja konačno našao odgovor, koji se sve vreme nalazio tu pored njega – u hrišćanstvu i to baš u molitvi Oče naš kao najboljem generatoru ljudske energije.

U dubini ljudske duše leži mehanizam koji su mnogi ljudi zaboravili koristiti. Njegova svrha je u povezivanju naše duše sa Božanskom, a njegovo bogatstvo je u svemu onome što iz tog spoja proizilazi. Kada u miru i blaženstvu, sa srcem punim ljubavi otvorimo svoju dušu ka Bogu i usmerimo misli i emocije ka nečemu što je više od nas samih, tada se dešava čudesna transformacija čoveka i sve postaje moguće. Molitva, jedinstveni kod koji je ugrađen u sve nas, taj savršeni oblik komunikacije, omogućava da se izdignemo na viši nivo postojanja, da ostvarimo svoje želje, iscelimo životne rane i donesemo svetlost u naš svet.

Od postanka čoveka postoji i molitva. U trenucima krize ili nevolje, ili pak zbog ostvarenja svojih želja i namera, ljudi su oduvek pribegavali jednom specifičnom, unutrašnjem obliku komunikacije sa nečim što je više od njih samih, sa Bogom, Univerzumom ili kako god već nazivali ono nespoznajno i beskrajno od čega smo postali. Kao da je to obraćanje višim silama usađeno u nas i postoji u samom instinktu. Molitva, kojoj god religiji da pripada, u svojoj suštini je ista. Ona počiva na univerzalnim principima i zakonitostima koji vladaju u prirodi i kosmosu, kao što i sam naš život počiva na njima.

Ksenija Zečević 1956.-2006.g. kompozitorka - intervju IN MEMORIAM

Ksenija Zečević poznata srpska pijaniskinja i kompozitorka poznata i po konponovanju filmske i dramske muzike, poreklom iz čuvene italijanske muzičke porodice Gergeta Borgezi. Diplomirala u Beogradu na FMU i magistrirala a u Parizu u Antverpenu se usavršavala. Prvu kompoziciju je napisala u petoj godini. Autor stotinak muzičkih dela koja su izvodjena širom sveta. Od 1988 se nalazi u svetskoj enciklopediji "Who is who in Music" internacionalnog enciklopedijskog centra Kembridž.
Komponovala je i za filmove:Daleko nebo,Timočka buna, Bolje od bekstva itd.

"Ovaj intervju sa Ksenijom sam snimio neposredno pred njenu smrt u njenom stanu u Beogradu, 2006 god. Dočekala me je na svojim vratima kao "Crna Hajdi"..sa kikicama..u vrlo pripitom stanju..mozda i pod nekakvim narkoticima..ne znam.Dve lutke koje su bile u uglovima dvoseda nam je predstavila kao svoje ćerke. Pomalo zbunjen počeo sam sa snimanjem intervjua. U početku agresivana, kasnije sve prijemčivija za razgovor, Ksenija je otvorila delić sebe. Stasno suočenje, priznanje i zivotne istine kroz njen zivot...velika samoća i patnja...neuzvraćena ljubav...jedno biće koje nije uspelo da se dovoljno izbori sa okolnostima same sredine u kojoj je stvarala."

(Lj.S.Veličković)