Ljubav

".... Ljubeći šta li to ubijam, šta li budim? ..." M.Nastasijević

недеља, 24. август 2014.

NOĆ

Ne otvaraju se kutije uspomena u noćima ozona i dima. Ne sluša se harfa koju svira vetar u pustom polju. Ne gledaju se fotografije koje nisu još izbledele u sećanju, artefakti pronadjeni u ruševinama godina koje si jedva preživela. Ne tražiti na nasmejanom licu koje te gleda sa njih, ostatke sebe kakva si bila do tada, pokorna osećanjima buduće sreće. Ne redjati izgovorene reči za koje bi dala sve da su izmišljene, a nemaš šta više da daš. Noć ne sme da boli jer te čuvaju andjeli, kažu oni koji veruju da postoje. Oblaci su pokrili zvezde, noć je još tamnija i andjela nema u njoj. Traže vedrije noći od ove. Treba prestati sa rečima, popiti poslednju noćnu kafu ili jutarnju, sad je već svejedno, jutro je tu. Zapaliti poslednju cigaretu pred spavanje, ako ga bude, ali zapaliti je, uvući dim duboko u pluća, a onda udahnuti vazduh, osetiti da dišeš i živiš. Uprkos svemu. Uprkos noći poput ove.


среда, 20. август 2014.

ZOVEM SE RADA


Zovem se Rada (bez nastavka  - mila). Nikad nisam volela svoje ime, mada je vrlo funkcionalno kod ispunjavanja raznih  formulara, a za proteklih nekoliko decenija sam se i navikla na njega.

Kad sam pošla u školu, tada su počele moje traume zbog imena. Sve moje drugarice su imale lepša imena, tako mi se činilo, a ono što je bila dodatna frustracija, ja nisam imala ni nadimak  za razliku  od drugih.  Nije moglo čak ni da se skrati. Ništa. Samo Rada.   Mada su mi često dodavali ono - mila - , što je dodatno uvečavalo moj imenički kompleks. U razredu mi najbolja drugarica postade Frederika, koja je jedina bila nesrećnija od mene zbog imena. Njena mama je volela Šopena i počastila  je tim imenom. Odmah  je dobila nadimak Feder i uvek bi se rasplakala kad bi je neko tako nazvao.


Odlučih da se ne nerviram do moje 13-te, kada sam po zakonu mogla promenti ime, uz potpis roditelja.  Saopštim mami  moju čvrsto donešenu odluku, a ona  se jako rastuži. - Pa to je najlepše ime koje sam ja izabrala za tebe, reče. I tu me pogodi njen izraz lica, rasplakah se i odustadoh od menjanja imena.  Mama je mnogo volela pesmu "Ne udaj se Rado" ili već kako se zove, ali to "ne udaj se Rado" postade "fatalno" po mene.

Mama je,  kako su godine odmicale, moje drugarice se udavale, radjale decu,  razvodile, a ja ništa od svega toga, često govorila kako me je "urekla" sa tim imenom. A onda se i  ona tešila da je to bio mnogo bolji izbor od Grozde, kako je želela moja baba.  I verovala u sudbinu koja će me spotaknuti nekim dobrim bićem suprotnog pola. Kada bih pokazala imalo interesovanja za ta bića, morali su da prodju kroz porodičnu komisiju, u koju bi se povremeno uključivala i šira familija, zatečena na licu mesta. Neki bi odmah otpali, neki ulazilu u uži izbor, par njih su primljeni u stalni radni odnos kao moj dečko i potencijalni životni saputnik. Što sam bila starija, svi su dobijali zelena svetla, ali sam ja zato  palila crvena....i tako, ne pitajte zašto nisam....pa zbog pesme. 





                                Mamina pesma i njen omiljeni pevač, Tozovac


Rada






недеља, 17. август 2014.

25 BUDINIH ŽIVOTNIH LEKCIJA

Postoji mnogo lekcija u budizmu, a mi vam predstavljamo 25 koje mogu pozitivno da utiču na vaš duh i telo.
1. Ljubav leči sve.
2. Ne definiše vas ono što kažete već ono sto uradite.
3. Tajna dobrog zdravlja je da u potpunosti živite u sadašnjosti.
4. Ko gleda unutar sebe budan je.
5. Reci imaju moć i da izleče i da povrede.
6. Pustite i to će biti vaše zauvek.
7. Niko ne može da hoda vašim putem osim vas.
8. Sreća se ne smanjuje ako je podelite.
9. Budite ljubazni prema svima.
10. Ne verujte u sve što vam kažu da verujete.
11. Kako mislite tako će vam biti.
12. Oslobodite se straha.
13. Istina uvek pronađe način da bude otkrivena.
14. Kontrolišite svoj um ili će on kontrolisati vas.
15. Sumnja razdvaja. Poverenje povezuje.
16. Niko ne zaslužuje više vašu ljubav nego vi sami.
17. Poznavati druge je mudrost, poznavati sebe je prosvetljenje.
18. Duhovnost nije luksuz, nego je nužnost.
19. Zamenite ljubomoru sa divljenjem
20. Potrazite mir unutar sebe.
21. Oslobodite se vezanosti.
22. Mudro izaberite svoje prijatelje.
23. Ne postoji put do sreće. Sama sreća je put.
24. Odreknite se oznaka.
25. Volite. Živite. Oslobodite se.

субота, 09. август 2014.

TUGA

"Tuga za nečim čega više nema u našem životu, a bilo nam je važno, je normalna i dobra, jer nam omogućava da se priviknemo na život bez toga, a sa nečim drugim.
Nostalgija, eho tuge, je poput blagog peckanja koje osećamo kada nam zarasta neka rana.
Ono što možemo uraditi kada nas obuzme, je da dišemo lagano i da sa svakim udisajem povećavamo svesnost o njoj. Pošto smo joj posvetili pažnju, ona lagano prolazi, ostavljajući možda po neki ožiljak.
Ožiljci na duši su ono što nas čini ljudima. Takva nesavršenstva nas čine savršeno jedinstvenim i neponovljivim."

Danijela Stojanović