Ljubav

".... Ljubeći šta li to ubijam, šta li budim? ..." M.Nastasijević

петак, 20. децембар 2013.

"SVE DRŽIM NA DLANU"

Juče je umrla Ružica Sokić, glumica. 



Davne 1996. god. okušala sam se kao novinar. Moj prvi intervju koji sam uradila, bio je sa glumicom Ružicom Sokić. Pričale smo skoro dva sata u opuštenoj atmosferi njenog stana, u društvu dva ili tri, zaboravila sam, tek novorođena crna kokera. Ispričala mi je, kako je rekla, neke stvari koje nije drugim novinarima. Možda zato što ja i nisam bila novinar.

Ovde je deo tog razgovora, koji je na mene lično ostavio najveći utisak.

--------------------------------------------------------------------------------

SVE DRŽIM NA DLANU

...

- Da li mislite da igranje tuđih života, sudbina, može da oslobodi glumca od ličnih frustracija, osujećenja?

Ja sam zavisna od pozorišta, glume, kao narkoman od droge, potpuno zavisna. Kad nemam glumačku obavezu, ja sam izgubljena, jer je to moja nasušna potreba. Možda zato što mi se ne dopada "običan" život. Ja sam još odmalena dizala oči ka nebu i uvek tražila nešto izvan takvog života. Ja mogu, kad imam najviše svog posla, sve da radim i da budem aktivna u nekim životnim banalnostima, ali kada ga nemam, čini mi se da umirem, nestajem. Zato možda i preterujem, stalno nešto radim i nije mi važno da li će se ostvariti ili propasti, ali je važno da "treniram", da budem spremna za ulogu koja me još čeka, za onu pravu, za koju osećam da još nije došla.

- Jedno pozajmljeno pitanje: "Kakvo je sadašnje stanje Vašeg duha?"

Mislim da sam relativno sazrela, uz još uvek prisutnu infantilnost koju nosim u sebi. Mnogo sam se uzaludno "ubijala", trošila, mnogo grešaka napravila i mislim da sam sada došla do neke spoznaje, do neke racionalizacije, jer sam sve emotivno primala, a tada sam užasno grešila. Čini mi se da sam malo sazrela, mada je to smešno reći u ovim godinama, ali tako osećam, a i imam još vremena i šansi da se popravim.

...

- Jeste li imali neko životno pravilo koga ste se držali?

Majstorski sam umela da podnesem loše stvari, ništa mi nisu značili neuspesi i udarci, iako mi je bilo teško, ali sam ih prevazilazila kao što sam na isti način prevazilazila i uspehe, što je bilo dobro. Intuitivno sam shvatila da je i jedno i drugo prolazno, da treba samo ići napred, raditi, raditi, i ići dalje, jer sve što se događa ostaje iza nas. Ja čak ni slike nisam sačuvala, što je možda šteta, sve iz straha da kad ostarim ne budem nesrećna, gledajući sebe mladu. Možda sam tu i pogrešila. 

субота, 07. децембар 2013.

...

"Kad pogledam natrag, čini mi se da mi preostaje još samo umrijeti
Kako su brzo ugasli zanosi! Ocvale sreće! Pali planovi!
Sve je pršlo kao brza noćna vožna na mjesečini. Sve napola samo vidjeno i sve ubrzo zaboravljeno. Toliko toga je bilo da je samo spomen na jedan jedini dan težak i otrovan kao olovo.
Noćas sjedim nad sjećanjima. Divim se podloj igri udesa i žalim se pomalo."


субота, 03. август 2013.

... bićete osudjeni na samoću ...

"A vas optužujem da niste izvršili svoj zadatak ljudskog bića. Optužujem vas što ste dopustili da prodje ljubav, što ste zanemarili dužnost da budete srećni, što ste živeli od izgovora, što ste živeli od raznih očajnih sredstava i od pomirenja sa sudbinom. Trebalo bi vas osuditi na smrt, bićete osudjeni na samoću."

F. Sagan
Rada Djuric, photo, copyright

среда, 03. јул 2013.

ISCELJUJUĆA MOĆ NAKITA




Dugo godina se smatralo da se nakti koristi isključivo u dekorativne svrhe. U poslednje vrijeme kristaloterapija i terapija dragim kamenjem postala je vrlo popularna.

Došlo se do zaključka da svaki od minerala svojim sastavom utiče preko kože na stanje celokupnog organizma ili bar pojedinih organa, posebno na psihičko stanje osobe koja ga nosi. Mišljenje da mladi treba da nose nakit od srebra a stariji od zlata potiče od činjenice da su mlade osobe prepune energije koja je jang ( snažna,muška) i da bi nošenje zlatnog nakita koje je jang ( poseduje solarnu energiju) delovalo prejako na inače uzburkan organizam koji luči dovoljno hormona tako da bi osoba koja ga nosi postala hiper aktivna.

петак, 21. јун 2013.

UMEĆE LJUBAVI


Šta jedna osoba daje drugoj? Ona daje od sebe, onog najdragocenijeg što ima, daje od svog života. Ovo ne znači nužno da ona žrtvuje svoj život za drugog, već da daje od onoga što u njoj živi; daje od svoje radosti, svog interesovanja, razumevanja, znanja, od svog humora, svoje tuge – sve izraze i manifestacije onoga što u njoj živi. Davanjem svog života ona obogaćuje drugu osobu, pojačavajući svoju sopstvenu životnost pojačava osećaj životnosti drugog. Ona ne daje da bi primila; samo po sebi, davanje je izvanredna radost. Ali dajući, ona ne može a da nešto ne oživi u drugoj osobi, a to što je oživljeno povratno se u njoj odražava; u istinskom davanju ne može a da ne primi ono što joj se uzvraća. Davanje podrazumeva da smo i drugu osobu učinili davaocem i da zajedno delimo radost što je, zahvaljujući oboma, nešto zaživelo.

  Erih From

субота, 11. мај 2013.

PRVE PROLEĆNE SENKE

... posle zimskog proleća, prvi sunčan dan i prve senke...nema senki bez sunca ... pale su po meni, pale su u mene, duge i teške ... senke nad životom, senke u životu  ...






недеља, 20. јануар 2013.

.... а у сну разговор са Богом ..

Бог се насмеши:
- Моје време је вечност. Шта желиш да ме питаш?
- Шта те највише изненађује код људи?

Бог одговори:

То што им је детињство досадно, журе да одрасту, а потом поново желе да буду деца.
Што троше здравље да би зарадили новац, аонда троше новац да би вратили здравље.
Што превише брину о будућности, заборављајући садашњост. На тај начин не живе ни у садашњости ни будућности.
Што живе као да никада неће умрети, а онда умиpу као да нису ни живели.

Бог ме ухвати за руку. На тренутак остасмо у тишини.

Тада упитах:

- Да си родитељ, које би животне поуке хтео да твоја деца науче? 


   Осмехујући се, Бог одговори:


- Да науче да никога не могу присилити да их воли. Могу само да воле.


- Да знају да није највредније оно што поседују, него ко су у свом животу.


- Да науче да није добро упоређивати се са другима.


- Да знају да није богат онај човек који више има, него онај коме најмање треба.


- Да науче како је потребно само наеколико секунди да дубоко повредиш вољено биће, а затим    су потребне године да та рана зацели.


- Да имају на уму да постоје особе које их нежно воле, али то не умеју ни рећи ни показати.


- Да имају на памети да се новцем може купити све осим среће.


- Да знају да две особе исту ствар могу видети сасвим различито.


- Да науче да је прави пријатељ онај који зна све о њима, а ипах их воли.


- Да знају да није довољн да им други опросте. Морају и сами знати да опраштају.


- Људи ће заборавити шта смо рекли, људи ће заборавити шта смо учинили. Али никада не  заборављају какве смо осећаје у побудили у њима.