.... а у сну разговор са Богом ..

Бог се насмеши:
- Моје време је вечност. Шта желиш да ме питаш?
- Шта те највише изненађује код људи?

Бог одговори:

То што им је детињство досадно, журе да одрасту, а потом поново желе да буду деца.
Што троше здравље да би зарадили новац, аонда троше новац да би вратили здравље.
Што превише брину о будућности, заборављајући садашњост. На тај начин не живе ни у садашњости ни будућности.
Што живе као да никада неће умрети, а онда умиpу као да нису ни живели.

Бог ме ухвати за руку. На тренутак остасмо у тишини.

Тада упитах:

- Да си родитељ, које би животне поуке хтео да твоја деца науче? 

   Осмехујући се, Бог одговори:

- Да науче да никога не могу присилити да их воли. Могу само да воле.

- Да знају да није највредније оно што поседују, него ко су у свом животу.

- Да науче да није добро упоређивати се са другима.

- Да знају да није богат онај човек који више има, него онај коме најмање треба.

- Да науче како је потребно само наеколико секунди да дубоко повредиш вољено биће, а затим    су потребне године да та рана зацели.

- Да имају на уму да постоје особе које их нежно воле, али то не умеју ни рећи ни показати.

- Да имају на памети да се новцем може купити све осим среће.

- Да знају да две особе исту ствар могу видети сасвим различито.

- Да науче да је прави пријатељ онај који зна све о њима, а ипах их воли.

- Да знају да није довољн да им други опросте. Морају и сами знати да опраштају.

- Људи ће заборавити шта смо рекли, људи ће заборавити шта смо учинили. Али никада не  заборављају какве смо осећаје у побудили у њима.