A sada, Rada! - 1. emisija ( TV RTS 08. 11. 2015. )

... u kojoj sam bila gost.

RADA KOD RADE

 U emisiji kod Rade Djurić "A sada Rada" 08.11.2015.g.

 Tri minuta iz života .... video klip.

"Normalnije je osećati se strašno nego ne osećati ništa."

"Odlazim u park, posećujem prijatelje, bavim se jogom, kabalom, svim i svačim što ne traži 

da ikoga dodirujem. Ako se posle nedelju dana ne osetim sjajno, isprobam nešto novo. Sva 

samoubistva nekoga ubijaju, svesna sam toga, tako da za mene nema izlaza. Na kraju mi je 

lekar prepisao nešto..."

"Antidepresive?"

"Ne dozvoljavaju mi da onako strašno padnem. Želim da se osećam normalno."

"Normalnije je osećati se strašno nego ne osećati ništa."

(Hanif Kurejši)

PREPOZNAVANJE

Kako i na osnovu čega donesemo odluku da sa nekim počnemo da izgrađujemo emocionalnu vezu? Kako se prepoznamo?

Na početku ne može odmah biti ljubavi, ona se vremenom izgrađuje. Možemo se zaljubiti u nekog, ali je to onda na osnovu idealizacije te osobe. Idealizujemo je upravo onako kako nam je potrebno da bismo mogli voleti. Ovo može preći u ljubav, ali ne obavezno. Čak ovaj prelazak može biti otežan upravo zbog toga što smo na početku stvorili nerealnu sliku osobe u koju smo se zaljubili. Kada počinje da se pokazuje realna slika, mi se razočaravamo.
Međutim, nije mi namera da ovom prilikom stavljam akcenat ni na ljubav, ni na zaljubljivanje. Želim da napišem nešto o tome kako dođe do toga da "jednostavno znamo da je on(a) ona(j) pravi za nas", a da nije u pitanju zaljubljivanje. Vidimo realnu sliku te osobe, nepotpunu doduše, pošto se ne poznajemo dovoljno, ta slika ne odgovara nekom našem idealu, a ipak se osećamo privučeni tom osobom.

Kako i zašto dolazi do ovoga će nam možda biti jasnije ako na emocionalnu vezu gledamo kao na priliku za lični rast i razvoj.
Svako od nas ima neki svoj "nedovršeni posao". To su stvari iz naše prošlosti koje mi nekako održavamo i u sadašnjosti. To su emocionalno nedovršene situacije iz našeg detinjstva na osnovu kojih smo stvorili svoju nesvesnu definiciju ljubavi. Roditelji, ili osobe koje se staraju o nama dok smo deca, su prve figure sa kojima imamo emocionalnu bliskost. Oni su takođe imali istu priču sa svojim roditeljima (da se ovo ne shvati kao svaljivanje krivice na roditelje). Mi takođe u odgajivanju naše dece pravimo neku priču o ljubavi koja kasnije određuje kako će se oni emocionalno vezivati. Dakle, potrebno je gledati širi kontekst svega ovoga. Imamo želju za bezuslovnom ljubavi, da nas neko voli i prihvata takve kakvi upravo jesmo. Ovakvu ljubav dobijamo samo u prvim mesecima života. Kasnije počinju da se postavlju određeni uslovi. To je neminovno. Problemi nastaju onda kada neki od tih uslova tako deluju na nas da pomislimo da mi nismo vredni llubavi takvi kakvi jesmo. Kao deca na osnovu toga izvodimo pogrešne zaključke o ljubavi i pravimo svoju nesvesnu definiciju ljubavi. Neke situacije u kojima dobijamo ljubav počinjemo da izjednačavamo sa ljubavlju. Ako su naši roditelji bili emocionalno distancirani prilikom uslovljavanja, mi ćemo početi da izjednačavamo ljubav sa zanemarivanjem, npr. Ako su često bili ljuti na nas, a nisu nam stavili do znanja, ili mi nismo uspeli to da shvatimo, da su ljuti zbog nekih naših postupaka, ali da nas i dalje vole, mi ćemo iskustvo ljubavi povezivati sa ljutnjom. Ako su često bili fizički odsutni, mi ćemo ljubav povezivati sa napuštanjem. Istovremeno ćemo verovatno i doneti zaključak da nismo dovoljno vredni kao osobe da bismo bili voljeni.

Šta se onda kasnije dešava kad se otvorimo ka iskustvu partnerske ljubavi?
Mi prepoznamo u nekom drugom upravo ono što odgovara našoj nesvesnoj definiciji ljubavi. Ako je naša nesvesna definicija ljubavi povezana sa zanemarivanjem ili sa distanciranošću, bićemo privučeni upravo  osobom koja se teško emocionalno otvara prema nekom drugom. Ne idealizujemo je, dosta realno vidimo kakva je, a ipak nas "nešto vuče". Ovo nam je potrebno da bismo mogli da redefinišemo značenje ljubavi.Šta se dešava sa drugom osobom? Ona takođe ima svoju nesvesnu definiciju ljubavi. Ako je povezala ljubav sa povređivanjem, možda je tako donela nesvesnu odluku da se emocionalno distancira da bi izbegla povređivanje. Ona će takođe biti privučena nama jer ćemo mi biti spremni da učinimo mnogo toga za nju (to smo verovatno radili kao deca kada su nas roditelji zanemarivali na neki način). Na taj način stiče dovoljno poverenja da emocionalni kontakt bude moguć.

Ono što se dalje dešava tokom veze je da svako od nas dobija mogućnost da ispravi svoju definiciju ljubavi.
Ovo je mogućnost.
Dešava se da se veza ne razvija, niti mi kroz nju. Onda to postaje situacija u kojoj gubimo životnu radost i stagniramo.

Ako se veza razvija i mi kroz nju, onda naučimo da je najvažnije iskustvo ljubavi koje imamo najpre ljubav prema sebi. To naučimo tako što shvatimo (slučaj koji sam navela) da nećemo biti napušteni iako ne učinimo uvek sve za onoga koga volimo. Da smo mu i dalje dragoceni. Naučimo da bolje postavljamo granice svoje ličnosti u odnosu na druge, da ne težimo "stapanju".
Onaj drugi shvati da je bezbedno biti emocionalno otvoren, da nas nas neko drugi ne može povrediti ako mi to ne dozvolimo. Granice njegove ličnosti postaju fleksibilnije i propustljivije.

Na taj način oboje postajemo zrelije i autonomnije osobe koje mogu da izgrađuju dalje svoju vezu, sada kao dve autentične osobe. Onda se autentično i volimo. Ne izjednačavamo više ljubav sa onim što ona nije - neprihvatanje nekoga onakvim kakav jeste.
Dakle, sa nekim se prepoznamo tako što sa njim zajedno možemo da prođemo kroz ovo iskustvo.

Kao što sam već rekla, ovo je mogućnost.


Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut

22 NAVIKE SREĆNIH LJUDI

Na svetu postoje dve vrste ljudi: oni koji biraju da budu srećni i oni koji su odlučili biti nesrećni. Protivno popularnom uverenju, sreća ne dolazi od slave, bogatstva ili od drugih ljudi, već iznutra.

Najbogatija osoba na svetu može biti nesretna, dok beskućnik može biti nasmejan i zadovoljan svojim životom. Srećni ljudi su srećni jer čine sami sebe srećnima. Imaju pozitivan pogled na život i u miru su sa samim sobom. Kako to postižu? Prilično jednostavno. Srećni ljudi neguju dobre navike koje poboljšavaju njihove živote. Njihove navike su drugačije.

Upitajte srećne osobe što se trude činiti, i one će vam reći da:

1. Nisu zlopamtila i da opraštaju

Sretni ljudi znaju da je bolje oprostiti i zaboraviti, nego dopustiti negativnim osećajima da prevladaju nad pozitivnima. Zlopamćenje može na mnoge načine štetno uticati na naše zdravlje; može dovesti do depresije, teskobe i stresa. Zašto biste dopustili da osoba koja vas je povredila ima moć nad vama? Ako otpustite loše osećaje zbog uvreda koje su vam naneli drugi, imaćete čistu savest i dovoljno energije da uživate u dobrim stvarima u životu.

2. Ljubazni su prema drugima

Jeste li znali da je naučno dokazano kako ste srećniji ako ste ljubazni prema drugima? Svaki puta kada učinite nešto nesebično, vaš mozak proizvodi serotonin, hormon koji ublažava napetost i podiže vaš duh. Ali ne samo to. Ako se odnosite prema drugima s ljubavlju i poštujući njih i njihovo dostojanstvo, moći ćete izgraditi snažnije međuljudske odnose.

3. Na probleme gledaju kao na izazove

Reč „problem“ nikada nije deo rečnika srećne osobe. Jer problem se doživljava kao ono što nas vraća nekoliko koraka unazad, kao borba ili neizvesna situacija, dok je izazov nešto pozitivno; prilika, zadatak ili podstrek da se na nešto osmelimo. Pokušajte prepreke na koje nailazite promatrati kao izazov.

4. Izražavaju zahvalnost za ono što već imaju

Popularna izreka glasi otprilike ovako: „Najsrećniji ljudi nemaju najbolje od svega, oni samo naprave najbolje od onoga što imaju“. Vaš će osećaj zadovoljstva biti puno dublji ako uvek budete svesni svojih blagoslova umesto da žudite za nečim što nemate.

5. Sanjaju

Ljudi koji imaju velike snove, svoje će ciljeve ostvariti prije nego oni koji ih nemaju. Ako se usudite sanjati, bićete usresređeni i dobro raspoloženi.

6. Ne opterećuju se sitnicama

Srećni ljudi se pitaju: „Hoće li mi ovaj problem biti važan za godinu dana?“ Oni znaju da je život prekratak da bi ga potratili na prilično nevažne životne situacije. Ako ne dopustite da vas takve situacije opterećuju, bit ćete opušteniji te ćete moći uživati u onome što je u životu uistinu važno.

7. Govore dobro o drugima

Čovek se bolje oseća kad je ljubazan, nego kada je zloban. Koliko god tračarenje bilo zabavno, nakon njega ćete se gotovo uvek osećati krivim i punim kajanja. Isticanje lepih stvari kod drugih ohrabriće vas da razmišljate pozitivno i da ne osuđujete.

8. Nikada se ne opravdavaju

Benjamin Franklin je jednom rekao: „Ko je dobar u traženju opravdanja, retko je dobar u bilo čemu drugom“. Srećni ljudi ne opravdavaju se i ne krive druge za svoje greške. Umesto toga priznaju ih, te se, čineći tako, aktivno nastoje menjati na bolje.

9. Žive u sadašnjosti

Srećni ljudi ne žale za prošlošću i nisu zabrinuti za budućnosti. Oni uživaju u sadašnjosti, potpuno posvećeni onome što trenutno rade. Zato, zaustavite se i pomirišite ružu.

10. Svakog jutra ustaju u isto vreme

Jeste li primetili da su mnogi uspešni ljudi ranoranioci? Ustajanje u isto vreme stabilizovaće vaš biološki ritam, povećati produktivnost te vas učiniti mirnima i koncentrisanijim.

11. Izbegavaju uspoređivati se s drugima

Svatko radi svojim tempom, pa se nema smisla uspoređivati s drugima. Ako budete razmišljali kako ste bolji od nekoga, u vama će se pojaviti nezdrav osećaj superiornosti. Ako pak budete mislili da je netko bolji od vas, osećaćete se loše. Bit ćete srećniji ako se na vlastiti napredak usresredite, a tuđi pohvalite.

12. Mudro biraju prijatelje

Tuga voli društvo… Zato je važno okružiti se optimističnim ljudima koji će vas podsticati da ostvarujete svoje ciljeve. Što ste više okruženi takvim ljudima, bolje ćete se osjećati.

13. Ne traže odobravanje

Srećni ljudi ne mare što drugi misle o njima. Slede svoje srce i ne dopuštaju da ih drugi obeshrabre. Znaju da je nemoguće svima udovoljiti. Poslušajte što vam drugi imaju reći, ali nikada ne tražite odobravanje.

14. Pažljivo slušaju

Manje pričajte – više slušajte. Slušanje čini vaš um otvorenim za mudrost drugih te vam omogućuje da poslušate različita mišljenja. Što intenzivnije slušate, to vaš um postaje tiši, i postajete zadovoljniji.

15. Neguju međuljudske odnose

Usamljena osoba je tužna osoba. Sretni ljudi su svesni koliko je važno razvijati jake, zdrave odnose. Uvijek imajte vremena za svoju porodicu, prijatelje ili voljene osobe.

16. Meditiraju

Meditacija utišava um i pomaže pronaći unutrašnji mir. Ne morate biti majstori meditacije kako biste u tome uspjeli. Srećni ljudi znaju utišati svoj um bilo kada i bilo gdje, osobito kada znaju da trebaju smiriti živce.

17. Hrane se zdravo

Zbog brze se hrane čovek oseća lenjo, a u takvome je stanju teško biti srećan. Sve što pojedete, direktno utiče na sposobnost vašega tela da proizvodi hormone koji određuju raspoloženje, energiju i koncentraciju. Pripazite da jedete hranu koja će vaš um i telo održavati u dobroj formi.

18. Vežbaju

Istraživanja su pokazala da telesne vežbe uveliko podiže nivo hormona sreće. One će, takođe, podići vaše samopouzdanje te ćete se nakon nje osećati korisno.

19. Žive jednostavno

Srećni ljudi nemaju gomilu stvari u svom domu jer znaju da ih one mogu nepotrebno opteretiti i učiniti ih nervoznima. Neka su istraživanja pokazala da su Evropljani puno srećniji od Amerikanaca. To je veoma zanimljivo budući da Evropljani žive u manjim kućama, voze jednostavnije automobile i imaju manje stvari.

20. Govore istinu

Laganje izaziva stres; zbog njega ćete izgubiti samopouzdanje i postati antipatični. Istina će vas osloboditi. Iskrenost poboljšava vaše mentalno zdravlje, i omogućava da drugi stiču svoje poverenje u vas. Uvek budite iskreni i nikada se zbog toga ne izvinjavajte.

21. Imaju razvijenu samokontrolu

Srećni ljudi imaju priliku ‘birati’ kakav će im biti život. Ne dopuštaju da im drugi govore kako bi trebali živeti. Ako upravljate svojim životom, bićete pozitivni i svesni svoje vrednosti.

22. Prihvataju ono što ne mogu promeniti

Kada jednom prihvatite činjenicu da život nije „fer“, bićete puno mirniji. Umesto da se opterećujete time kako „život nije pošten“, usresredite se na ono na što možete uticati i promenite to na bolje.

(BalkansPress / Dr Mercola)

IT'S NEVER TOO LATE

izvor - http://mindvalleyacademy.com/

Annie Lennox