NA KRAJU......bez kraja

odlomak iz romana "Kad te pogledam u oči da te poželim"

Dugo su me mučila pitanja gde sam grešila, pokušavala da se setim svakog dana u kojem smo bile zajedno, a ja izrekla nešto neprimereno, izazvala ljutnju i bes u čemu ona nije oskudevala, naprotiv. Jedine neprimerenosti koje sam govorila  bile su, volim te, ne mogu bez tebe, ne mogu da zamislim svoj život bez tebe, što je jednom jako uplašilo, pa mi je odgovorila, svako može bez svakog. Sećam se da je to rekla negde u oktobru, tada je već bila uveliko zaljubljena u Anitu, sećam se i tog vikenda, otišle smo tada na izlet na Frušku Goru. Ta dva dana me je mučila pitanjima šta bih ja kad bi me prevarila, šta ako bi našla drugu, kako bih reagovala.....a ja, dok se u meni sve raspadalo, pitala je da li već ima drugu....o, ne, samo pitam šta bi ti.....a ja, pa prepustila bih te novoj ljubavi, već nekako znajući da je ima po mnogim signalima i postupcima koji su bili toliko očigledni, samo nisam htela da ih vidim.

..... ceo odlomak na stranici "Kad te pogledam u oči da te poželim" ......