Slušam je, u trenucima kada pomislim da je preveliki teret na duši, kada se probudim u danu koji ne nudi mnogo, osim još jednog datuma u kalendaru i prolaznosti, u trenucima pada.........
I tada se desi čudo.....reči i muzika, ove pesme, bar za mene, deluju motivirajuće, pokrenu me,
odbacim taj, "jutarnji bluz" i krenem.......
ma kako malo bilo, ali se pokrenem....figurativno odlučim da uhvatim sledeći voz........
i dignem se, krenem....
Snimila sam sebe dok hodam, u jednom takvom danu, dodala ovu pesmu, i tako je nastao video, kao podsetnik, da treba uvek da se krene napred, da je sada najvažnije, ovaj momenat u kome sam, da ne izgubim dan, jer je život užasno kratak. Posle svega što sam prošla, a time mislim na užasan period života proteklih deset godina, nemam više prava da budem ravnodušna prema svakom novom danu....niko od nas ko želi da živi, a ne da se priprema za život praveći planove, nema pravo na ravnodušnost.....
"Obuj svoje stare braon cipele,
Vreme je da se pokrene, da se ode...
Znaš da si otplatla sve svoje dugove,
Učinila sve što si mogla,
Vreme je da se pokreneš,
Jer više nema šta da se kaže...
..............................................
Moramo otići, otići,
Pokrenuti se, uhvatiti sledeći voz
I ostataka naših života biti slobodni... "
....cesto zaboravis...Nemas pravo na ravnodusnost!
ОдговориИзбриши..."Znaš da si otplatla sve svoje dugove,
Učinila sve što si mogla,
Vreme je da se pokreneš,
Jer više nema šta da se kaže..." .....