KAKO PREPOZNATI PSIHOPATU

Srećemo ih u svakodnevnom životu, medju tzv. prijateljima, članovima porodice, kolegama, ljubavnim partnerima, itd.. Ako ih slučajno imate za partnera, ovaj tekst će vam pomoći da ih prepoznate, zaštite svoj život ne dozvolivši da vam ga upropaste. 

" Prema Dr. Checkley-u, psihopate boluju od jedne stvarne mentalne bolesti koju on označava kao – potpuni i neizlječivi nedostatak osjećanja. Ukoliko psihopata uopšte nešto osjeća, onda su to emocije najpliće vrste. On čini bizarne i samo-destruktivne stvari zato što je potpuno imun na konsekvence koje bi normalnog čovjeka ispunile osjećanjima srama ili griže savjesti. Ono što bi drugi u tom smislu smatrali katastrofom, za njega predstavlja samo jednu malu nezgodu ili „čistu sitnicu”. 

Checkley navodi da je psihopatija sasvim uobičajena u ljudskom društvu. On takođe navodi da postoji mnogo slučajeva psihopata koji normalno rade kao biznismeni, doktori, pa čak i – psihijatri!

Checkley sugeriše da oni izgledaju u svakom pogledu kao normalni ljudi, - samo što im nedostaje duša.

Taj nedostatak karakteristika duše, čini ih veoma efikasnim „mašinama”. Oni mogu biti briljantni, mogu da pišu naučne radove, mogu da IMITIRAJU riječi pune emocija (veoma su uspješni glumci), međutim, vremenom postaje sve jasnije i jasnije da te njihove riječi nisu u skladu s njihovim ponašanjem. („Po njihovim plodovima poznaćete ih.”) Oni su tip čovjeka koji će u jednom momentu tvrditi kako je strahovito pogođen bolom usljed smrti nekog bliskog prijatelja ili člana porodice, a u sljedećem momentu će otići na neku žurku ili u disko klub - „da bi to zaboravio”. Čini se da oni to STVARNO zaborave.

S obzirom da su veoma efikasne mašine, kao kompjuteri, u stanju su da obavljaju veoma kompleksne radnje koje su zamišljene tako da izazovu druge da im ovi daju svoju podršku za ono što oni žele. Na taj način mnoge psihopate su u stanju da dostignu visoke pozicije u društvu. Tek nakon dužeg vremena njihove kolege i saradnici postaju svjesni činjenice da je njihov uspjeh i napredak zasnovan na gaženju drugih ili kršenju njihovih prava.

Iako su potpuno indiferentni što se prava drugih tiče, oni često kod drugih ljudi veoma spretno inspirišu osjećaj iskrenog povjerenja.

Psihopata nikada ne smatra da s njegovom psihom nešto nije u redu, te tako ne osjeća ni potrebu da treba nešto da mijenja u vezi svog ponašanja.

Osim što su egocentrični, oni su često i narcisoidni. Narcisoidnost je samo jedna od njihovih karakternih crta. Rijetko kad dolaze u sukob sa zakonom, dok istovremeno čine strahovite štete članovima svojih porodica, prijateljima i kolegama s posla.

Psihopate se najčešće druže samo s onima od kojih mogu imati neke koristi. Za psihopatu je najvažnija jedino njegova „glad,” a sve ostalo je za njega ‘tamo negdje daleko’, osim ukoliko se to ne može apsorbovati s njegove strane u smislu neke vrste „hrane”. Za njega postoji samo jedno pitanje: „Da li se to može na neki način iskoristiti” ili – „da li ja mogu nešto od toga dobiti,” a sve ostalo je od strane njegovih nagona rangirano kao manje vrijedno.

Ukratko, psihopata je – predator ili grabljivac. On se kamuflira uz pomoć jedne „maske trezvenosti,” a onda slično grabljivim životinjama tiho i neprimjetno prati svoju žrtvu, izdvaja je iz stada, približava joj se i krši njen otpor.

Dobri su stratezi i veoma dobro se maskiraju koristeći sve vrste riječi, gestova laži i manipulacija – kako bi uvukli žrtvu u svoju zamku. U mnogim slučajevima oni će prethodno skupiti što je moguće više informacija o svojim žrtvama, saznati sve njihove vrline, slabosti i mane, te će igrati na te karte koliko god je to moguće i kako im to odgovara.

Iako nemaju savjesti, oni će još u svojoj mladosti primjetiti tu „čudnu” osobinu kod drugih, te će taj problem prilično brzo intelektualno premostiti, a onda će svoje žrtve često manipulisati tako što će se oslanjati ili apelovati na - NJIHOVU savjest.

Psihopata će vas uvijek optužiti da radite ono što on radi ili namjerava da uradi. U svakoj interakciji između psihopate i normalnog čovjeka sa potpunim opsegom emocija, psihopata uvijek pobjeđuje."

10 MESTA NA KOJIMA NESRETNI LJUDI TRAŽE SREĆU

Najispunjeniji trenuci u životu dolaze kad napokon nađemo hrabrosti da otpustimo ono što ne možemo promijeniti. A kad nam život daje sve razloge da budemo negativni, potrebno je naći razloga da budemo pozitivni, jer uvijek postoji nešto što je vrijedno našeg osmjeha. Kad su ljudi nesretni, to je obično iz razloga što sreću traže na pogrešnom mjestu. Činjenica je da dokle god imamo materijalna stremljenja, savršenu sreću nije moguće pronaći, ali je moguće napraviti korake koji nas vode bliže našoj istinskoj sreći.

Ali ako zaista želite biti nesretni, sreću ćete tražiti:

1. U fantaziji o lagodnom životu

Život je težak, ali vi ste jači. Bol vas čini snažnijima. Suočavanje sa strahovima vas čini hrabrijima. Pogreške i slomljeno srce vas čine mudrijima. Ponekad stvari trebaju krenuti vrlo pogrešno da bi naposljetku postale ispravne. Ponekad trebate proći kroz najgore da biste došli do najboljega.

Vaše putovanje nije osmišljeno da bude lagano, ono je osmišljeno da bude vrijedno. Ako nema borbe nema ni rasta. Nije bitno što vam se dogodilo ili što ste učinili – ono što je bitno je što ste odlučili biti odsad pa nadalje. Prihvatite okolnosti, učite iz njih i nastavite dalje. Otpuštanje nečega je često korak naprijed. Ponekad je potrebno napustiti ono što ste mislili da želite pronaći kako biste pronašli ono što vam je zaista potrebno i što ste zaslužili.

2. U prošlosti koja više ne postoji

Vi se mijenjate. Svijet i svemir oko vas se mijenjaju. Samo zato što je nešto bilo ispravno u prošlosti ne znači je još uvijek ispravno. To može biti veza, posao, dom, navika itd. Napuštanje nečega ne znači uvijek da ste slabi – to jednostavno znači da ste dovoljno snažni i pametni da napustite staro kako biste napravili prostora za novo. Ne zabrinjavajte se oko vrata koja su se iza vas zatvorila. Nova se vrata otvaraju svakog trenutka i vidjet ćete ih ukoliko se nastavite kretati naprijed.

Kao što je Dalai Lama jednom rekao: “Novi način razmišljanja je postalo neophodno stanje za odgovoran život i djelovanje. Ako zadržavamo zastarjele vrijednosti i uvjerenja, rascjepkana svijest i duh koji je usmjeren samo na sebe će se nastaviti držati za zastarjele ciljeve i ponašanje.”

3. U budućnosti koja nije izvjesna

Prečesto trošimo svoju energiju zaglavljeni u labirintu života, razmišljajući o tome kako ćemo jednog dana pobjeći i kako će to biti dobro. Takva imaginarna budućnost nas drži da idemo dalje, ili barem tako izgleda. Ali mi nikada nećemo pobjeći. Mi jednostavno koristimo misli o budućnosti kako bi pobjegli od sadašnjosti, iznova i iznova, dok ne dođemo do kraja svog života bez da smo ikad zaista živjeli.

Mahatma Gandhi je jednom rekao:”Budućnost ovisi o onome što napravite danas.” Nema ništa bliže istini. Napravite nešto danas! Budućnost ne možete zaustaviti. Ne možete premotati u prošlost. Jedini način za život je da pritisnite tipku ‘play’ za pokretanje. Pritisnite ‘play’! Sat još uvijek otkucava – sati prolaze. Prošlost se povećava, budućnost se smanjuje, mogućnosti se smanjuju,  a žaljenja se gomilaju…, ali samo ako oklijevate prihvatiti i uživati svoj život upravo sad dok ga živite.

4. U svojim izgovorima za oklijevanje

Najbolja stvar koju možete učiniti za sebe je da prestanete govoriti “Volio bih”, i da počnete govoriti “Ja ću”, i onda odete napraviti nešto glede toga. Potrebno je probuditi se jednog jutra (danas?) i odlučiti da se više ne želite tako osjećati, nikad više. I onda napravite promjenu, jednostavno tako.

Dok hodate životnim putem, sreća se događa kad spremnost sretne priliku. Prilika pleše samo s onim koji su već na plesnom podiju.

Ako za nešto ne postoji prostor u vašem danu, to se vjerojatno neće ni dogoditi u vašem životu. Znanje o nečemu nije dovoljno – potrebno ga je primijeniti. Htjeti nije dovoljno – potrebno je djelovati. Ako trenutno možete napraviti samo malo, napravite to. Vrijednost koja se gradi kroz vrijeme, u malim razmjerima, često ispadne vrijednost koja traje jako dugo. Radeći nešto, čak i ako je to jako malo, je neizmjerno produktivnije nego da ne radite ništa.

5. U svojoj super udobnoj zoni komfora

Možete se osjećati ugodno brćkajući se u plićaku malog jezera na koje ste navikli, ali ako ne rastegnete svoju zonu komfora i ne krenete prema obližnjim valovima, nikada neće otkriti ljepotu i beskrajnost oceana – nikada nećete znati niti da postoji. Držeći se samo za ono što je ugodno može biti ključni razlog zašto osjećate da u vašem životu nešto nedostaje.

Zapamtite, samo zato što se otisnete u svijet ne znači da se ne možete vratiti doma kad god to poželite. U redu je vratiti se tamo odakle ste počeli, ali nije u redu nikad ne otići.

6. U materijalnim posjedima koji im nisu potrebni

Nikad ne možete imati dovoljno onoga što vam nije potrebno da biste bili sretni. Razmislite o tome. Lijepo je imati novca i stvari koje novac može kupiti, ali je vrlo važno pobrinuti se da ne zaboravite na neprocjenjive stvari koje novac ne može kupiti. Ne treba vam puno novca da biste živjeli bogat život. Vrijednost dobrih prijatelja, obitelji u kojoj njegujete ljubav i društva kvalitetnih ljudi se mjeri u zlatu. Najmanje stvari vrijede najviše… poput dugačkog zagrljaja, figurativnog ili doslovnog, u pravo vrijeme.

Umjesto da se toliko pažljivo fokusirate na ono što želite imati, uzmite u obzir stvari koje možete napustiti. Riješite se suvišne prtljage, otpustite svoj teret i osjetite kako vas težina napušta. Toliko stvari za koje mislite da su vam potrebne, zapravo vam nisu potrebne, vi ih jednostavno želite imati. A kako se vaše želje smanjuju, vaša se sloboda i obilje povećavaju. Prkosite svojim impulsima i oslobodite se bespotrebnih potreba.

7. U prevelikom posvećivanju jednoj dobroj stvari

Kao što je Oscar Wilde jednom rekao: “Sa svime umjereno, ukljućujući i umjerenost.”

Prejedanje vas čini pretilim. Velika rastrošnost vas čini novčano siromašnim. Ako previše radite, vaša je obitelj kod kuće sama i nedostajete joj. Previše igre ostavlja važan posao nedovršenim itd. Sreća ovisi o pravilnoj raspodjeli primjene vaših pozitivnih resursa gladnim dijelovima života. Da pojednostavimo – dugoročna sreća se nikad ne nalazi u samo jednoj dobroj stvari, ona je kombinacija, ona je balansirani stil života.

8. U pogrešnim vezama

Znajte da je manje važno imati puno veza, a više važno imati kvalitetne veze. Provodite vrijeme s ljudima koji vas čine boljom osobom. Okružite se s onima koji će vas uzdignuti. Bit ćete veliki onoliko koliko su ljudi oko vas i stoga budite hrabri otpustiti one koji vas spuštaju. Pronađite ljude koji vas poštuju onoliko koliko vi poštujete njih. Njegujte odnose samo s onima koji su sretni i ponosni što vas imaju u svojim životima.

Vi to zaslužujete. Nemojte raditi kompromise.

9. U odobravanju onih koji nisu bitni

Zadržite svoje dostojanstvo i uvijek budite iskreni prema sebi. Ne možete dopustiti drugima da vam govore tko ste vi. To trebate odlučiti sami.

Uvijek će postojati ljudi koji vas odobravaju i oni koji vas ne odobravaju – način na koji izgledate, način na koji govorite, stvari koje su vam bitne, stilove koje volite, glazbu koju slušate itd. Ali istina je kako je mišljenje tih ljudi potpuno nebitno. O vama ovisi hoćete li im dopustiti da vam pokvare dan ili ćete odlučiti zauzeti se za sebe i prihvatiti se onakvima kakvi jeste. Samo budite iskreni i dajte sve od sebe. Ako to nekome nije dovoljno, sigurno će biti nekom drugome. Vi niste tu da biste svakome udovoljili. Budite ljubazni, budite svoji i pravi će vas ljudi pronaći.

10. U igri okrivljavanja

Sigmund Freud je jednom rekao, “Većina ljudi zapravo ne želi slobodu, jer sloboda uključuje odgovornost, a većina ljudi se boji odgovornosti.” Nemojte to biti vi. Ako krivite druge za ono kroz što prolazite, poričete svoju odgovornost – predajete svu svoju snagu tom dijelu vašeg života.

U stvarnosti, cijena sreće i uzvišenosti je – odgovornost. Nitko drugi nije odgovoran za vas. Vi imate potpunu kontrolu nad svojim životom dokle god ga prihvaćate kao svojeg. Možda ste načuli kako je potrebno kriviti roditelje, učitelje, mentore, javno školstvo, vladu itd… ali nikad ne treba kriviti sebe, zar ne!? Jednostavno nikada nije vaša greška… POGREŠNO! Uvijek je vaša greška, jer ako se želite promijeniti – ako želite rasti i krenuti korak naprijed sa svojim životom – jedina osoba koja to može napraviti ste VI.

Izvor: ATMA

SITNA BORANIJA

Zove me sinoć majka telefonom, kaže: "Idi sutra do crkve, zapali sveću Borku, pola godine je od kako je umro. Zaista, setim se da otac nije mnogo držao do tih stvari, ali da bi bilo lepo da obeležim nekako dan.

Spremam se za crkvu, pazim kako ću da se obučem i našminkam (imala sam ranije neke nesporazume sa sveštenim licima u vezi sa  prikladnim odevanjem za pojavu u crkvi). Došlo mi nešto da pustim Džeja, ima onu baladu "Nedelja". Slušam, lepo čovek kaže: "Šta da kažem ocu kad me pita- gde sam, s kim sam, kako sam, šta  radim?". Stvarno, šta bih  rekla svom ocu, da kojim slučajem može da me čuje, a da ga ne rastužim? Šta da kažem, šta da slažem.

Rekoh, nema veze, nisam ni ja najgora, važno je da sam u duši dobar čovek.

Odem u crkvu sa bivšim mužem, a sadašnjim dečkom. Već na to ne znam kako bi reagovao moj otac, ali, opet, nema veze- nije mnogo držao ni do tih formalnosti.

Zapalim sveću, sve prođe bez incidenata. Odem do one glavne ikone u crkvi, da se pomolim, i uočim pored nje veliku posudu. Počnem da preturam po torbi, da stavim neki dinar kao prilog za izgradnju crkve, ili za šta je već namenjeno. Izmuljam nekih 10 dinara, čujem iza mene se već neko nakašljava, čekaju ljudi u redu. I taman da spustim pare u posudu- vidim u njoj oni hlepčići, za pričest valjda, završio se post. Oh, zemljo, otvori se! Videli su taj blam oni ljudi iza mene, garant.

Izjadam se posle bivšem mužu, a sadašnjem dečku, on kaže: "Ma, baš te briga, bitno da si došla u dobroj nameri."

Da, tačno. U dobroj nameri rešim i da iskoristim nedelju kao neradni dan, i spremim, posle dužeg vremena, neki ljudski ručak. Ništa bez kašike, što bi rekla moja majka. (Šta da kažem, šta da slažem i njoj, a da je ne rastužim- prolazi mi kroz glavu). Počnem da seckam luk, da spremim boraniju. Suza suzu stiže, mnogo ljut luk. Stavim naočare za sunce, naravno. Situacija se malo poboljša, ali, svejedno, i dalje plačem. Nedelja, i niko nije tu.

Bivši muž, a sadašnji dečko, otišao da vozi motor, sinove sam skoro i zaboravila kako izgledaju.

Ipak, pomislim, nije ni to mala stvar- odgajila sam sinove, sada čekam unuka, malo li je. A onda se setim jutrošnjeg neobaveznog ćaskanja sa prijom, snajinom majkom. U nekom trenutku smo konstatovale da, kao što su nas mladi tek naknadno obavestili da su se venčali, mogu tek naknadno da nas obaveste i da smo postale babe. Ah, luda deca, ali šta možeš. Biće onako kako oni žele.

Rezimiram psu, koji se dovukao čim je video da se vrtim oko šporeta: i tako su neko vreme roditelji najpametniji i sve znaju, onda dođu deca, pa su ona najpametnija i sve znaju; čovek se zapita da li će ikada on da bude najpametniji i da sve zna.  I ne uoči da je dva puta već bio najpametniji i sve znao, a da to nije primetio. A ono što ne primetiš, kao i da ne postoji za tebe.

Pas ćuti, ništa ne odgovara. 

Autor: Danijela Stojanović, psihoterapeut

http://danijela-kontrapunkt.blogspot.com/

TAJNA SREĆE

Brojni naučnici iz celog svijeta okupili su se da zajedničkim snagama otkriju tajnu sreće. Njihovi rezultati su objavljeni u knjizi "The World Book of Happiness", a mi vam donosimo skraćenu verziju koja se sastoji iz pet najvažnijih savjeta:

♦ Prihvati ono što imaš
 Srećni ljudi imaju umeren nivo očekivanja i težnji i žele ono što mogu postići, za razliku od nesrećnih koji nikad ne mogu ostvariti ono što žele. Srećni ljudi znaju kako izbeći razočarenja i kako prirediti ugodna iznenađenja jer streme realističnim ciljevima i srećni su kad ih dostignu. Da biste bili sretni, nužno je da uživate u onome što imate, a ne opsesivno tražite ono što nemate.
♦ Misli pozitivno 
Sreća je poput mišića koji se trebaju razviti i kada se fokusiramo na njih, oni rastu. Slično čini i razvoj optimističnog razmišljanja: srećni ljudi uvijek sve gledaju s vedrije strane. Ima stvari koje možemo učiniti da bismo povećali našu sreću kao što su provođenje više vremena sa osobama koje volimo, uživanje u pozitivnim životnim iskustvima, izražavanje zahvalnosti i uvažavanje dobrih stvari u životu.
♦ Ne pokušavaj kupiti sreću novcem
Novac ima malo kapaciteta da nas učini srećnima i osećaj sreće zasnovan na materijalnom bogatstvu brzo izbledi. Ako već želite nešto učiniti sa novcem, pokušajte delovati altrustički kao volonteri ili donatori humanitarnih organizacija. Pomozite svojim novcem onima koji nemaju mogućnosti kao vi.
♦ Budite produktivni na poslu 
Zadovoljstvo poslom koji radimo jedan je od važnih uslova sreće, posebno kada prioritet ima smislenost posla koji radimo umesto velike plate. Srećni ljudi rade ono u čemu uživaju i uživaju što rade upravo svoj posao. Takođe, srećni ljudi planiraju i organizuju svoj život, imaju ciljeve i svrhu. Ono što želite ili za čim žudite možete dobiti samo ako znate šta želite. 
♦ U tvojim rukama je 40% sreće
Brojna istraživanja pokazuju da je 50 posto sreće biološki uslovljeno, oko 10 posto može se pripisati životnim okolnostima kroz koje prolazimo u nekom trenutku, dok 40 posto osećaja sreće zavisi od nas samih i našoj snazi da se menjamo. Drugim rečima, moramo biti prilagodljivi, čak i kad nam se ne sviđa suluda trka modernog doba.

Je suis malade

Sve je samo dim ... i beznadje ...

Uskrs je ...

Bezimenoj 

Starinska ura na ormaru spava.
Kazaljke njene već su rđom žute.
Umorna lampa tiho ocrtava
prostore uske, samotničke pute.
Ja ne znam gdje sam? Nešto tamno slute
umorne oči. Noć je. Topla. Plava.
Tako je teško kada stvari šute
i kad se miješa prošlost, san i java.
Pa gasim staru lampu, sklapam oči.
Nitko mi neće u posjetu doći,
ni tat, ni gost, ni drug, ni draga žena.
Naslonim glavu na krilo samoći
i slušam zvižduk vlakova u noći.
– O, gdje si sada, gdje si, Bezimena?

Gustav Krklec

"Od čega ljudi žive" (film po priči Lava Tolstoja)

Gospod je poslao anđela na zemlju da bi živeći neko vreme među ljudima mogao da sazna i shvati: Šta je u ljudima? Šta nije dato ljudima? Od čega ljudi žive? Tek kad sazna biće u mogućnosti da se vrati na nebo...

TAJNI SMISAO MOLITVE

Kada je Tesla bio na vrhuncu slave, početkom dvadesetog veka, i kada su američke i svetske novine pisale da je on najveći svetski naučnik, Teslin prijatelj, američki pesnik Johnson (Džonson), zamolio ga je da sažeto izloži svoju životnu filozofiju. Tesla je prihvatio ponudu i napisao divan esej o tome kako je čitavog života, od najranijeg detinjstva, tragao za pitanjem povećanja ljudske energije. On navodi kako je bio duboko začuđen i oduševljen kada je posle mnogo godina i decenija traganja konačno našao odgovor, koji se sve vreme nalazio tu pored njega – u hrišćanstvu i to baš u molitvi Oče naš kao najboljem generatoru ljudske energije.

U dubini ljudske duše leži mehanizam koji su mnogi ljudi zaboravili koristiti. Njegova svrha je u povezivanju naše duše sa Božanskom, a njegovo bogatstvo je u svemu onome što iz tog spoja proizilazi. Kada u miru i blaženstvu, sa srcem punim ljubavi otvorimo svoju dušu ka Bogu i usmerimo misli i emocije ka nečemu što je više od nas samih, tada se dešava čudesna transformacija čoveka i sve postaje moguće. Molitva, jedinstveni kod koji je ugrađen u sve nas, taj savršeni oblik komunikacije, omogućava da se izdignemo na viši nivo postojanja, da ostvarimo svoje želje, iscelimo životne rane i donesemo svetlost u naš svet.

Od postanka čoveka postoji i molitva. U trenucima krize ili nevolje, ili pak zbog ostvarenja svojih želja i namera, ljudi su oduvek pribegavali jednom specifičnom, unutrašnjem obliku komunikacije sa nečim što je više od njih samih, sa Bogom, Univerzumom ili kako god već nazivali ono nespoznajno i beskrajno od čega smo postali. Kao da je to obraćanje višim silama usađeno u nas i postoji u samom instinktu. Molitva, kojoj god religiji da pripada, u svojoj suštini je ista. Ona počiva na univerzalnim principima i zakonitostima koji vladaju u prirodi i kosmosu, kao što i sam naš život počiva na njima.

Ksenija Zečević 1956.-2006.g. kompozitorka - intervju IN MEMORIAM

Ksenija Zečević poznata srpska pijaniskinja i kompozitorka poznata i po konponovanju filmske i dramske muzike, poreklom iz čuvene italijanske muzičke porodice Gergeta Borgezi. Diplomirala u Beogradu na FMU i magistrirala a u Parizu u Antverpenu se usavršavala. Prvu kompoziciju je napisala u petoj godini. Autor stotinak muzičkih dela koja su izvodjena širom sveta. Od 1988 se nalazi u svetskoj enciklopediji "Who is who in Music" internacionalnog enciklopedijskog centra Kembridž.
Komponovala je i za filmove:Daleko nebo,Timočka buna, Bolje od bekstva itd.

"Ovaj intervju sa Ksenijom sam snimio neposredno pred njenu smrt u njenom stanu u Beogradu, 2006 god. Dočekala me je na svojim vratima kao "Crna Hajdi"..sa kikicama..u vrlo pripitom stanju..mozda i pod nekakvim narkoticima..ne znam.Dve lutke koje su bile u uglovima dvoseda nam je predstavila kao svoje ćerke. Pomalo zbunjen počeo sam sa snimanjem intervjua. U početku agresivana, kasnije sve prijemčivija za razgovor, Ksenija je otvorila delić sebe. Stasno suočenje, priznanje i zivotne istine kroz njen zivot...velika samoća i patnja...neuzvraćena ljubav...jedno biće koje nije uspelo da se dovoljno izbori sa okolnostima same sredine u kojoj je stvarala."

(Lj.S.Veličković)

Danijelina priča

                                               SVEĆA

Tog leta, pre petnaestak godina, na Vlasini je bilo veliko nevreme, nestala struja. Bila sam sa sinovima u vikendici kod roditelja. U našoj sobi su bila samo dva kreveta. Naravno, poštovana deca su zauzela krevete, a ja sam morala da legnem na klupu. Nismo mogli u mraku da nađemo bolje rešenje za tu noć.
Klupa je bila uzana, pa je jedini mogući položaj za spavanje bio na leđima. Problem je bio šta onda s rukama, vise sa strane. Vidim, nema mi druge, nego da ih prekrstim na grudima.
Ležim ja tako, napolju grmi i seva, pored moje glave dogoreva sveća, a pored nogu, na podu, lavor u koji kaplje voda koja se sliva sa tavana.
Utom ulazi moja majka, otvorila je vrata baš kad je udario neki grom u blizini vikendice. Ja vrisnem, ona vrisne - prestravila se kad me je videla sa rukama prekrštenim na grudima i svećom pored glave. Prekrsti se žena, kaže: "Bože, Danijela, prepade me. Da više nikada nisi to uradila."
Šta da joj kažem - situacija je takva da nije vreme za šalu, a i ona je nervozna žena.
Posle nekog vremena, pošto je sveća dogorela, a ja još nisam mogla da zaspim, siđem u prizemlje po drugu sveću. Trudim se da budem što tiša, da ne probudim nekog. Moja pokojna nana, međutim, čuje da nešto šuška. Počne da doziva, da proveri ko je. Ja uđem u njenu sobu, sa svećom u rukama, pošto je ona ležala u mraku.
Kažem joj: "To sam ja, nano, hoćeš da ti zapalim sveću?"
Ona je tada već bila zašla u devedesetu godinu, ali se dobro držala. Promrmlja samo da ne treba još da joj se pali sveća i nastavi da spava.

Prisećam se ovoga dok sedim u trpezariji - pregorela je sijalica, pa sam dovukla neku stonu lampu. Malopre ulazi moj mlađi sin (sada je ovde uglavnom u prolazu, dolazi da pokupi neke stvari), ugleda me kako sedim u polumraku za laptopom, samo lampa pored mene, i počne da se smeje.
Tačno sam znala čega se setio.
Kaže mi- biće to, jednog dana, dobra priča na tvojoj sahrani.
Što bi rekla moja pokojna nana- videću ja njega kad dođe u moje godine.


autor: Danijela Stojanović,
klinički psiholog i psihoterapeut

REMEMBER

BY CHRISTINA ROSSETTI

Remember me when I am gone away,

         Gone far away into the silent land;

         When you can no more hold me by the hand,

Nor I half turn to go yet turning stay.

Remember me when no more day by day

         You tell me of our future that you plann'd:

         Only remember me; you understand

It will be late to counsel then or pray.

Yet if you should forget me for a while

         And afterwards remember, do not grieve:

         For if the darkness and corruption leave

         A vestige of the thoughts that once I had,

Better by far you should forget and smile

         Than that you should remember and be sad.

Share this text ...?

•  Twitter
•  Pinterest

POET

Christina Rossetti 1830–1894

England

Rada Djuric,  autoportret

"SVE DRŽIM NA DLANU"

Juče je umrla Ružica Sokić, glumica. 

Davne 1996. god. okušala sam se kao novinar. Moj prvi intervju koji sam uradila, bio je sa glumicom Ružicom Sokić. Pričale smo skoro dva sata u opuštenoj atmosferi njenog stana, u društvu dva ili tri, zaboravila sam, tek novorođena crna kokera. Ispričala mi je, kako je rekla, neke stvari koje nije drugim novinarima. Možda zato što ja i nisam bila novinar.

Ovde je deo tog razgovora, koji je na mene lično ostavio najveći utisak.

--------------------------------------------------------------------------------

SVE DRŽIM NA DLANU

...

- Da li mislite da igranje tuđih života, sudbina, može da oslobodi glumca od ličnih frustracija, osujećenja?

Ja sam zavisna od pozorišta, glume, kao narkoman od droge, potpuno zavisna. Kad nemam glumačku obavezu, ja sam izgubljena, jer je to moja nasušna potreba. Možda zato što mi se ne dopada "običan" život. Ja sam još odmalena dizala oči ka nebu i uvek tražila nešto izvan takvog života. Ja mogu, kad imam najviše svog posla, sve da radim i da budem aktivna u nekim životnim banalnostima, ali kada ga nemam, čini mi se da umirem, nestajem. Zato možda i preterujem, stalno nešto radim i nije mi važno da li će se ostvariti ili propasti, ali je važno da "treniram", da budem spremna za ulogu koja me još čeka, za onu pravu, za koju osećam da još nije došla.

- Jedno pozajmljeno pitanje: "Kakvo je sadašnje stanje Vašeg duha?"

Mislim da sam relativno sazrela, uz još uvek prisutnu infantilnost koju nosim u sebi. Mnogo sam se uzaludno "ubijala", trošila, mnogo grešaka napravila i mislim da sam sada došla do neke spoznaje, do neke racionalizacije, jer sam sve emotivno primala, a tada sam užasno grešila. Čini mi se da sam malo sazrela, mada je to smešno reći u ovim godinama, ali tako osećam, a i imam još vremena i šansi da se popravim.

...

- Jeste li imali neko životno pravilo koga ste se držali?

Majstorski sam umela da podnesem loše stvari, ništa mi nisu značili neuspesi i udarci, iako mi je bilo teško, ali sam ih prevazilazila kao što sam na isti način prevazilazila i uspehe, što je bilo dobro. Intuitivno sam shvatila da je i jedno i drugo prolazno, da treba samo ići napred, raditi, raditi, i ići dalje, jer sve što se događa ostaje iza nas. Ja čak ni slike nisam sačuvala, što je možda šteta, sve iz straha da kad ostarim ne budem nesrećna, gledajući sebe mladu. Možda sam tu i pogrešila. 

...

"Kad pogledam natrag, čini mi se da mi preostaje još samo umrijeti
Kako su brzo ugasli zanosi! Ocvale sreće! Pali planovi!
Sve je pršlo kao brza noćna vožna na mjesečini. Sve napola samo vidjeno i sve ubrzo zaboravljeno. Toliko toga je bilo da je samo spomen na jedan jedini dan težak i otrovan kao olovo.
Noćas sjedim nad sjećanjima. Divim se podloj igri udesa i žalim se pomalo."

... bićete osudjeni na samoću ...

"A vas optužujem da niste izvršili svoj zadatak ljudskog bića. Optužujem vas što ste dopustili da prodje ljubav, što ste zanemarili dužnost da budete srećni, što ste živeli od izgovora, što ste živeli od raznih očajnih sredstava i od pomirenja sa sudbinom. Trebalo bi vas osuditi na smrt, bićete osudjeni na samoću."

F. Sagan

Rada Djuric, photo, copyright

KROVOVI BEOGRADA

Beograd, Dorćol, Stari Grad.
Fotogrfije: Rada Djurić, copyright

 

ISCELJUJUĆA MOĆ NAKITA

Dugo godina se smatralo da se nakti koristi isključivo u dekorativne svrhe. U poslednje vrijeme kristaloterapija i terapija dragim kamenjem postala je vrlo popularna.

Došlo se do zaključka da svaki od minerala svojim sastavom utiče preko kože na stanje celokupnog organizma ili bar pojedinih organa, posebno na psihičko stanje osobe koja ga nosi. Mišljenje da mladi treba da nose nakit od srebra a stariji od zlata potiče od činjenice da su mlade osobe prepune energije koja je jang ( snažna,muška) i da bi nošenje zlatnog nakita koje je jang ( poseduje solarnu energiju) delovalo prejako na inače uzburkan organizam koji luči dovoljno hormona tako da bi osoba koja ga nosi postala hiper aktivna.

UMEĆE LJUBAVI

Šta jedna osoba daje drugoj? Ona daje od sebe, onog najdragocenijeg što ima, daje od svog života. Ovo ne znači nužno da ona žrtvuje svoj život za drugog, već da daje od onoga što u njoj živi; daje od svoje radosti, svog interesovanja, razumevanja, znanja, od svog humora, svoje tuge – sve izraze i manifestacije onoga što u njoj živi. Davanjem svog života ona obogaćuje drugu osobu, pojačavajući svoju sopstvenu životnost pojačava osećaj životnosti drugog. Ona ne daje da bi primila; samo po sebi, davanje je izvanredna radost. Ali dajući, ona ne može a da nešto ne oživi u drugoj osobi, a to što je oživljeno povratno se u njoj odražava; u istinskom davanju ne može a da ne primi ono što joj se uzvraća. Davanje podrazumeva da smo i drugu osobu učinili davaocem i da zajedno delimo radost što je, zahvaljujući oboma, nešto zaživelo.

  Erih From

PRVE PROLEĆNE SENKE

... posle zimskog proleća, prvi sunčan dan i prve senke...nema senki bez sunca ... pale su po meni, pale su u mene, duge i teške ... senke nad životom, senke u životu  ...

.... а у сну разговор са Богом ..

Бог се насмеши:
- Моје време је вечност. Шта желиш да ме питаш?
- Шта те највише изненађује код људи?

Бог одговори:

То што им је детињство досадно, журе да одрасту, а потом поново желе да буду деца.
Што троше здравље да би зарадили новац, аонда троше новац да би вратили здравље.
Што превише брину о будућности, заборављајући садашњост. На тај начин не живе ни у садашњости ни будућности.
Што живе као да никада неће умрети, а онда умиpу као да нису ни живели.

Бог ме ухвати за руку. На тренутак остасмо у тишини.

Тада упитах:

- Да си родитељ, које би животне поуке хтео да твоја деца науче? 

   Осмехујући се, Бог одговори:

- Да науче да никога не могу присилити да их воли. Могу само да воле.

- Да знају да није највредније оно што поседују, него ко су у свом животу.

- Да науче да није добро упоређивати се са другима.

- Да знају да није богат онај човек који више има, него онај коме најмање треба.

- Да науче како је потребно само наеколико секунди да дубоко повредиш вољено биће, а затим    су потребне године да та рана зацели.

- Да имају на уму да постоје особе које их нежно воле, али то не умеју ни рећи ни показати.

- Да имају на памети да се новцем може купити све осим среће.

- Да знају да две особе исту ствар могу видети сасвим различито.

- Да науче да је прави пријатељ онај који зна све о њима, а ипах их воли.

- Да знају да није довољн да им други опросте. Морају и сами знати да опраштају.

- Људи ће заборавити шта смо рекли, људи ће заборавити шта смо учинили. Али никада не  заборављају какве смо осећаје у побудили у њима.